Vijesti / Visak

Radiestezija je metoda svjesnog percipiranja podataka sa sopstvenog nesvjesnog putem mehaničkog pojačavanja nesvesnih mišićnih pokreta.

Uočavajući veliku manjkavost u naučnim saznanjima, brojni slobodnomisleći naučnici i drugi intuitivni entuzijasti sa raznih strana sveta, oni koji ne prihvataju stav zvanične nauke da ono što se naučno ne može objasniti i ne postoji, tokom poslednjih petnaestak godina promovišu novu nauku pod nazivom eniologija. Ona se bavi zakonomernostima energoinformacione razmene u prostoru, a naročito između živih ljudi i, uslovno rečeno, mrtvih stvari.

Osnovnu oblast eniologije čini radiestezija, a ona se bavi fenomenima koji se do sada poznatim čulima ne mogu opaziti niti definisati. Detekcijske i merne mogućnosti radiestezije praktično su bez ograničenja, pošto je ona primenljiva u skoro svim vidovima ljudske aktivnosti; skoro da i nema oblasti u kojoj se radiestezija ne može primeniti. U budućnosti, ova će oblast biti od primarnog značaja, jer će, za razliku od postojećih skupih, glomaznih i često neefikasnih načina za otkrivanje informacija o neuočljivim pojavama i stanjima, iste dobijati sa većom sigurnošću i tačnošću, veoma brzo i neuporedivo jeftinije. Osim toga prikupljanje takvih informacija neće biti svojina malog broja “prosvećenih” ljudi, već će se krug istraživača moći proširiti na sve koji budu voljni da se pozabave i svojim skrivenim mogućnostima.

FOTOGRAFIJA: SVETLOBA.SI

Postavlja se pitanje odakle najednom toliko ljudi koji poseduju osetljivost za bavljenje radiestezijom. Tu su pre svega oni koji su otpre imali tu sposobnost, ali nisu imali gde da je provere, a dobrim su se delom i ustručavali, jer je takoreći do juče bavljenje radiestezijom smatrano opsenarstvom. S druge strane, usled sve većih izvora štetnih zračenja, ljudski se organizam sam branio, čime se pojačavala osetljivost i mnogima se najednom počeo u ruci vrteti prsten, ključ, lančić s priveskom, visak, a retkima i rašlje. To je stvorilo privid da je radiestezija proizvod našeg doba, što je naravno pogrešno.

Radiestezija je metod svesnog percipiranja podataka sa sopstvenog nesvesnog putem mehaničkog pojačavanja nesvesnih mišićnih pokreta. Svaka čestica univerzuma sadrži sve informacije o celom univerzumu. Iz toga proizilazi da je u nama samima svaka informacija prisutna u bezbroj primeraka, ali je mi nismo svesni.

Naše svesno upravlja voljnom muskulaturom (većina poprečno-prugastih mišića), dok naše nesvesno upravlja vegetativnim sistemom (glatki mišići i srce). Međutim naše nesvesno ima sposobnost da upravlja i našim voljnim mišićima. Primer za to su refleksi, tikovi itd. Ukoliko podsticaji za to nisu intenzivni, dejstva nesvesnog na voljnu muskulaturu su minimalana, pa su pokreti teško vidljivi prostim okom. Da bi bili jasno uočljivi treba ih na neki način pojacati.

FOTOGRAFIJA: RADIESTEZIJA-STURM.SI

Svi radiestezijski instrumenti (visak, rašlje, isl.) su mehanička pojačala nesvesnih mišićnih pokreta. Za sve je karakteristično da se mogu pokrenuti minimalnom mišićnom aktivnošću. Da bi se to postiglo oni moraju biti ili veoma fleksibilni (visak) ili moraju da se drže u veoma nestabilnom položaju (rašlje, antene). Njihova vrednost je upravo proporcionalna njihovoj pokretljivosti i broju mogućih vrsta kretanja koja mogu da proizvedu najminimalniji mišićni pokreti. Praksa je pokazala da visak ima velik dijapazon mogućih vrsta pokreta, a sem toga je najpraktičniji za transport. Ako preko mehaničkog pojačala možemo da uočavamo različite nesvesne pokrete muskulature, mi te pokrete možemo koristiti kao sredstvo komunikacije sa našim nesvesnim, naravno ukoliko prethodno uspostavimo između svesnog i nesvesnog neku konvenciju te komunikacije.

Ako držimo visak u optimalnoj poziciji i zamišljamo neki mogući oblik njegovog kretanja, takvo kretanje će se realizovati samo po sebi, bez ikakve naše svesne akcije. To nije radiestezija jer time ne percipiramo podatke sa nesvesnog, nego svesno sugerišemo nesvesne pokrete.

Upravo ta sugestija predstavlja ključni faktor nepouzdanosti radiestezije, jer kada nam je do nečega stalo ili imamo bilo kakve predrasude o onome što ispitujemo, vrlo lako možemo umesto realnog podatka dobiti ono što pretpostavljamo, ono što želimo ili ono čega se pribojavamo.

FOTOGRAFIJA: ELEMENTI.HR

Naravno, to nije jedini mogući uzrok dobijanja netačnih podataka. Statistički, tačnost podataka dobijenih radiestezijskim putem je 85%. To uveliko nadmašuje zakon verovatnoće, što bavljenje radiestezijom čini opravdanim i korisnim, ali onih 15% greške su dovoljno visok procenat da nas sačuva od iluzije nepogresive tačnosti podataka dobijenih radiestezijom, pa radiesteziju koristimo, uz dužnu opreznost, isključivo tamo gde podatke ne možemo da pribavimo na nikakav drugi način i gde su sve druge mogućnosti odlučivanja iscrpljene.